Blog

Pustite decu da se prljaju jer tako jačaju imunitet- savetuju lekari

  |   Dom i porodica

Lekari upozoravaju da je savremeno društvo postalo toliko opterećeno čistoćom, da više ne dolazimo u kontakt sa stvarima koje su ključne za dobro funkcionisanje našeg imunog sistema.

Alegijske bolesti poprimile su kod nas epidemijske razmere. Današnja deca imaju sve više alergija, boluju od astme, ekcema, intolerancije na određenu hranu, kao i od polenske groznice.

Svake godine povećava se broj osoba koji imaju ove probleme, a stručnjaci tvrde da će do 2021. skoro svako dete već od rođenja imati ovaj problem.

Dr Gorana Isailović, alergolog i dermatovenerolog tvrdi da je moderno doba, preterana čistoća i život pod staklenim zvonom doprineo razvoju sve većeg broja obolelih.

– Današnja deca se slobodno ne igraju u prirodi, a roditelji su postali opsednuti čistoćom, da deca više uopšte ne dolaze u kontakt sa mikrobima vrlo bitnim za njihov imunološki sistem. Čistoća jeste pola zdravlja, ali je nečistoća ona druga polovina zdravlja – ističe dr Isailović.

Kupite psa!

Ona je jedna od onih lekara koja roditeljima dece sa ekcemom preporučuje da kupe psa. Na taj način vaše dete u kasnijem životnom dobu ima manje šanse za astmu.

– Do sada sam imala 70 dece, koji su na ovaj način uspešno lečena. Izloženost kućnim ljubimcima već od rane dobi (do treće godine ima smisla) smanjuje rizik pojave alergija kod dece. Pogotovu ako rastu uz psa, deca su izložena prljavštini i bakterijama u ranom životu što im stvara rani imunitet. Deca su na početku života sve manje izložena bakterijama što je dovelo do prave eksplozije nastanka alergija. Mešavina dobrih bakterija u crevima dece smanjuje rizik nastanka tih bolesti – objašnjava dr Isailović.

Plastika, mobilni telefoni i Wi-Fi okidači?!

Sa druge strane prof. dr Branimir Nestorović, alergolog iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj smatra da su se pojavili potpuno neobični okidači za alergijske reakcije.

On je za “Novosti” rekao da tokom višedecenijskog staža, nikada se kao sada nije susretao s toliko teškim ekcemima, astmama koje se ispoljavaju u sve problematičnijem obliku.

– Recimo, plastična ambalaža ima estrogenska svojstva, a estrogeni su hormoni koji favorizuju nastajanje alergijske reakcije. Brza hrana izuzetno utiče na nastanak alergijskih bolesti, kao i pušenje. Malo se govori i o tome da na nastanak alergije kod nekih ljudi utiču razna zračenja – mobilnih telefona, bežičnog interneta… – upozorava Nestorović.

Ranije se smatralo da su alergični samo oni koji imaju nekog srodnika sa ovim problemom. Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da alergiju dobijaju i oni koji nemaju genetsku predispoziciju za to, što je pokrenulo genetičare da najnovijim metodama ustanove odakle zaista potiče ovaj problem.

Ljudi iz najsiromašnijih krugova ne boluju ni približno često od astme.
Samo srednja i viša klasa imaju alergijske bolesti i astmu – tvrdi profesor Nestorović.

– Sirotinja nema priliku da dobije astmu. Istraživanja su pokazala da tamo gde ima parazita i gde vladaju loši higijenski uslovi nema alergije, dijabetesa i autoimunih bolesti. Praktično nijedne bolesti od koje boluje savremeno čovečanstvo u siromašnim zemljama nema. Oni imaju druge bolesti. Ova teorija je jasno pokazala da ne treba biti previše čist i da treba decu pustiti da se malo prljaju, jer tako jačaju imunitet – savetuje doktor.

Izvor:pasarella.rs