Blog

ODRASTANJE POD MAMINOM SUKNJOM: Sve greške u vaspitanju ženskog deteta!

  |   Dom i porodica

To kako se majka ophodi prema ćerki u ranom detinjstvu i tokom odrastanja ogleda se u njenom daljem životu. Psiholog Mihail Labkovski govori o glavnim greškama koje čini većina mama i baka u vaspitanju ženskog deteta

Odnos majke i ćerke je veoma važan u životu svake žene. To kako se majka ophodi prema ćerki u ranom detinjstvu i tokom odrastanja ogleda se u njenom daljem životu. Uloga roditelja u vaspitavanju dece je za mnoge bolna tema i to ne treba da čudi.

Čuveni ruski psiholog Mihail Labkovski rasvetljava nam greške koje čini većina mama i baka.

1. Moraš da budeš

Prva i najozbiljnija greška koju čine mnoge mame i bake u vaspitanju ćerke odnosno unuke jeste nekakvo programiranje na skup obaveznih veština i umeća koje bi devojčica morala da savlada. “Moraš da budeš fina”, “Moraš da se prilagodiš, “Moraš naučiti da kuvaš”, “Moraš…”. Nema ništa loše ni pogrešno u umeću kuvanja, ali kod devojčice se javlja misao: vredećeš jedino ako zadovoljiš određene kriterijume. Zato će daleko efikasnije biti da pružite lični primer: hajde da zajedno skuvamo supu, hajde da zajedno odaberemo frizuru za tebe. Kad devojčica vidi da mama nešto radi sa zadovoljstvom, poželeće da i sama to nauči.

Velika je greška devojci u dvadesetim godinama reći da je formula njene sreće da se uda i rodi decu

I obrnuto, ako mama mrzi nešto da radi, koliko god ona ponavljala da devojčica to treba da nauči, ova će podsvesno prema tome osećati odbojnost. Sve u svemu, pre ili kasnije će naučiti sve što joj bude trebalo. Onda kada joj bude trebalo.

2. Svi oni hoće samo jedno

Druga greška koja se često sreće u vaspitavanju ćerki jeste težak osuđujući odnos prema muškarcima i seksu, a koji joj prenosi majka. “Svi oni hoće samo jedno”, “Pazi da te ne iskoristi i ostavi”, “Treba da budeš nedodirljiva”.

U uzrastu 14-16 godina kod normalnog tinejdžera se odvija proces separacije, on želi da o svemu odlučuje sam i treba mu tu mogućnost dozvoliti

Devojčica zato raste sa osećanjem da su svi muškarci agresivci i nasilnici, a seks nešto odvratno što treba izbegavati. Međutim, kako odrasta, telo joj šalje signale, hormoni počinju da luduju i ta unutrašnja protivrečnost između onoga što oseća i majčinih zabrana je vrlo traumatična.

3. Protivrečne poruke

Shutterstock

Treća greška, koja se na paradoksalan način nadovezuje na drugu, jeste to što se u dvadesetim godinama devojci jasno saopštava da je formula njene sreće da se uda i rodi decu. Poželjno do 25. inače će biti kasno. Razmislite: prvo ste joj u detinjstvu govorili šta sve mora (spisak) da bi se udala i rodila decu, zatim ste joj nekoliko godina ulivali ideju da su svi muškarci “kreteni” i da je seks nešto nisko i prljavo, a sada opet: udaj se i rađaj. To je paradoksalno, ali majke vrlo često usađuju ćerkama takve misli. Posledica je ćerkin strah od bilo kakvog odnosa. I ozbiljno povećan rizik od gubitka veze sa samom sobom i onim što devojka zaista želi.

4. Pod maminom suknjom

Četvrta greška je prezaštićenost. Veoma je loše što danas majke sve češće vezuju devojčicu za sebe i okružuju je zabranama. Ne idi u šetnju, ne druži se s njim, pozovi me na svakih pola sata, gde se nalaziš, zašto kasniš tri minuta… Devojčicama se ne daje nimalo slobode, ne daju im pravo da same odluče jer te odluke mogu ispasti pogrešne.

Ako devojčica raste pod maminom suknjom, ona će se uveriti u to da je ona biće drugog reda

Ali to je normalno! U uzrastu 14-16 godina kod normalnog tinejdžera se odvija proces separacije, on želi da o svemu odlučuje sam, i (osim pitanja života i zdravlja) treba mu tu mogućnost i dozvoliti. Jer ako devojčica raste pod maminom suknjom, ona će se uveriti u to da je ona biće drugog reda, nesposobno da samo odlučuje i sa mišljenjem da će uvek i sve drugi odlučivati umesto nje.

5. Pravljenje čudovišta od oca

Peta greška – formiranje negativne slike oca. Bez obzira na to da li je otac prisutan u porodici ili majka sama gaji dete, nedopustivo je praviti čudovište od oca. Ne treba govoriti detetu da je sve loše osobine nasledilo sa očeve strane. Ne treba oca ocrnjivati, pa kakav god da je.

Shutterstock

Taman i da je stvarno bio “kreten”, majka bi morala preuzeti i svoj deo odgovornosti što je baš takvog čoveka odabrala za oca svog deteta. To je bila greška i zato su se rastali, ali ne sme se prebacivati na dete odgovornost za to ko je učestvovao u njegovom pravljenju. Nema ono ništa s tim.

6. Fizičko nasilje

Decu ne treba tući, ali treba reći i to da to devojčice više traumira. Psihološki nivo samopoštovanja kod devojčice brže spada na nivo poniženog i potčinjenog. Ako batine dobija od oca, vrlo je verovatno da će kad odraste birati agresivne partnere.

Ako devojčica batine dobija od oca, vrlo je verovatno da će, kad odraste, birati agresivne partnere

7. Izostanak pohvala

Devojčica treba da tokom odrastanja sluša o tome kako je voljena, lepa, sposobna, sve naj-naj. To će formirati zdravo, normalno samoocenjivanje. To devojčici pomaže da odraste sa osećanjem zadovoljstva sobom, prihvaćenosti same sebe, ljubavi prema sebi. To je zalog njene srećne budućnosti.

8. Raspravljanje pred detetom

Svađe roditelja u prisustvu deteta su nedopustive. Posebno ako je reč o ličnim osobinama majke odnosno oca, uzajamnom okrivljavanju… Dete ne treba da tome prisustvuje. A ako se već dogodilo, oba roditelja treba da se izvine i objasne mu da su ih osećanja nadvladala, pa su se posvađali, ali da su se već pomirili i, što je najvažnije, da dete s tim nema veze.

Shutterstock

9. Puštanje niz vodu

Deveta greška – neodgovarajuće prolaženje kroz period ćerkinog puberteta. Tu postoje dve krajnosti: dozvoliti sve, samo da se ne izgubi kontakt, i zabraniti sve da se nešto ne bi otelo kontroli. Oba su loša. Jedini način da se bez žrtava prođe ovaj za sve težak period jeste nepopustljivost i dobronamernost. Nepopustljivost u zadatim granicama dozvoljenog, dobronamernost – u opštenju. Za devojčice u tom uzrastu je veoma važno da se s njima mnogo razgovara, raspituje o njihovom mišljenju, odgovara na glupava pitanja, dele sopstvene uspomene. I da se smireno razgovara i da se ti razgovori nikad ne upotrebe protiv deteta. Ako se to tad propusti – bliskosti neće biti više nikad, a odrasla ćerka će sutra reći: “Nikad nisam imala poverenja u majku.”

10. Živećeš po mom

Najzad, deseta greška – nametanje pogleda na život. Devojčici nipošto ne treba govoriti da njen život mora podrazumevati neke stvari. Da se uda, rodi decu, smrša, ne ugoji se… Devojčici treba ulivati i kod nje negovati umeće da osluškuje samu sebe, da ima pravo da se bavi onim što joj se dopada, što joj ide za rukom, da bude zadovoljna sobom bez obzira na ocenu okoline i društveno mišljenje. U tom slučaju ona odrasta u srećnu, lepu, samouverenu ženu, spremnu na punopravan odnos sa partnerom!

Izvor: Ljubav&Zdravlje