Blog

Mamin dirljivi post rasplakao svet: ‘Drage tate, češće fotografišite svoje supruge sa decom…’

  |   Dom i porodica

Kada je shvatila koliko ima malo zajedničkih fotografija sa svojom decom, mama Sindi napisala je poruku tatama širom sveta koja je dirnula planetu i koja je podeljena skoro 300 hiljada puta…

U želji da naprave što više fotografija svojih mališana, mnoge mame često zaboravljaju na sebe. Često nisu zadovoljne svojim izgledom, ne shvatajući da vreme neumitno teče i da se neke situacije nikada neće ponoviti.

Iz tog razloga, blogerka i mama troje mališana, Sindi Gejtvud, obratila se putem svog Fejsbuk profila tatama širom sveta, ohrabrujući ih da više fotografišu svoje supruge i decu u zajedničkim trenucima.

Njen post, kao i fotografiju na kojoj je sa ćerkom onog dana kada se rodila, lajkovalo je skoro 150 hiljada ljudi. Prenosimo njenu objavu u celosti:

“Drage tate,

Znam da upravo u ovom trenutku držite telefon u ruci. Verovatno vam je gotovo uvek u ruci ili makar džepu. Svima nama je. Učinite joj uslugu i fotografišite je češće.

I ne, ne mislim na printskrin smešne fotografije koju ste upravo videli na Instagramu.

Govorim o fotografijama nje. Majke vaše dece. Ljubavi vašeg života. One koja čini sve, koja radi tako naporno kako bi vaša porodica uvek bila dobro.

Fotografišite je češće.

Pre nekoliko dana, prelistavala sam fotografije na svom telefonu i shvatila da imam tonu fotografija na kojima se moj muž igra sa decom, ali samo nekoliko na kojima sam ja sa njima. I to je u potpunosti moja krivica. Ja sam uvek iza kamere ili nikada ne poželim da on mene fotografiše. Nikada nisam zadovoljna svojim izgledom, uvek mi fali malo šminke ili nije dobar ugao, jer imam sindrom društvenih mreža. Uvek razmišljam da će to biti objavljeno i da će neko videti.
Ali ne mora da bude tako. Potrebne su nam porodične fotografije koje uključuju i mene. Volim one na kojima su samo deca, naravno da volim i one na kojima je moj suprug sa njima, ali vrlo je važno da na njima budem i ja.

Zato, tate, ako imate supruge poput mene, jedne večeri kada ona leži i čita knjigu vašoj deci, izvadite svoj telefon i zabeležite taj trenutak.

Bez najave.

Bez poziranja.

Samo napravite fotografiju.

Kada je u kuhinji i razgovara sa vašim sinom o tome kako je proveo svoj dan, napravite fotografiju.

Ako se valja po podu sa decom ili im pomaže da urade domaći zadatak, napravite fotografiju.

Vreme prolazi nenormalnom brzinom i te slatke bebe će biti sve starije i starije. Pre nego što i postanemo svesvni, spakovaće svoje stvari i otići na fakultet.

Fotografišite.
Jednog dana će i ona otići i deci će ostati samo uspomene.

Fotografišite.

Fotografišite da bi videli svu ljubav koju im je uvek pružala. Fotografišite kako bi uvek pamtili koliko je blesava bila. Fotografišite da bi uvek mogli da vide koliko je lepa bila. Nema veze da li je u pidžami ili joj je masna kosa, molim vas, fotografišite.

Moja mama je umrla kada sam imala 20 godina. Sve što imam su fotografije. Gledam ih često, gledam kako me drži u krilu i smeje se nečemu. Gutam očima fotografiju i zumiram da vidim da li danas imam iste ruke kao ona tada.

Takve stvari ne možete videti na selfi fotografijama.

Molim vas, fotografišite.

Znam da ne mislite uvek na to, ali kada vam padne na pamet, ne mislite na okolnosti, samo fotografišite. Vaša deca, ali i vaša supruga, će vam biti zahvalni.”

Yumama