Ispovesti

Ispovesti

0 68

2006. godina, roditelji mi se razvode… Devetogodišnja ja razmišljam: ,, U redu je, ako već ne mogu da budu srećni zajedno, neka nađu sreću sa nekim drugim”. Priznajem, razvod mi je mnogo teško pao, ali nisam želela da ostanu sami. Već tada sam znala da ću se kad-tad udati i otići od njih… Oboje su našli tu sreću pored drugih, i ja sam te ljude prihvatila odlično, jer sam bila srećna zbog njihove sreće. 11 godina kasnije ja upoznajem NJEGA, jedinog dečka koji me je svarno činio srećnom. Majka ga je super prihvatila, kao svog sina. Dok otac ne. I to samo zbog toga što je pre mene bio oženjen (nema decu) i zbog par ljudi koji su mu punili glavu raznim glupostima o njemu. Terao me je da biram između njih dvoje. Izabrala sam svog, sada već muža i ne kajem se. Dragi tata, ja tebe nisam terala da biraš između mene i tvoje žene, “terala” sam te da budeš srećan. Sada je konačno došao red na mene, da i ja budem srećna. Žao mi je što su ti druge stvari bitnije od sreće rođenog deteta.

Izvor: Ispovesti.com

SIMILAR ARTICLES

0 5

0 21