Nostalgija

0 28

Neke davne godine…

Starih uspomena rado se setimo. Posebno ako je to zabeleženo fotografijom.

 

Jedna dama sa ove fotografije posebno voli da se priseća svojih studentskih dana ili porodičnih trenutaka.

 

Ova crno-bela fotografija dala nam je priliku da se prisetimo nekih neverovatnih srpskih glumaca bez kojih srpska pozorišna ili televizijska scena danas ne bi bila ista.

 

Pogledajte još jednom fotografiju.

 

Svoju uspomenu podelila je sa fanovima glumica Ljiljana Blagojević.

 

Pročitajte njen komentar i vidite da li ste pogodili ko je ko.

izvor:glossy.espreso.rs

0 134

Kako je nekad izgledao odmor u bivšoj SFRJ danas možemo samo čuti iz priča naših roditelja, ali i stranaca koji su tih godina hrlili u jugoslovensko primorje.

 

Jedna britanska porodica davne 1978. godine proputovala je bisere Jadrana – Dubrovnik, Kotor, Neum, Ploče… i sve to zabeležila kamerom!

 

Kanal “MyCentury”, koji prikuplja stare snimke iz SSSR, bivše Jugoslavije i ostalih zemalja Balkana, u svojoj arhivi ima i snimak iz Jugoslavije iz 1978. koji je zabeležila porodica Britanaca koja je letovala na Jadranu.

 

Njihov snimak sa 8-milimetarske kamere objavljen je na Jutjubu. Porodica je posetila Dubrovnik, Kotor, Neum, Ploče… A kako je to izgledalo možete da vidite u snimku:

izvor:Kurir.rs/Dnevno, Foto: Printscreen/Youtube

0 267

Lidija Paunović je imala hit “Recka na zid”. Mediji su joj dali epitet “radijske pevačice” jer ako je neko bio stalno prisutan na kratkim talasima, onda je to bila Lidija.

 

Ova mlada i atraktivna pevačica pojavila se 2000. godine i vrlo brzo je počela da osvaja srca slušalaca. Lidija je preko noći napravila pravi bum hitom “Recka na zidu”, istom brzinom je nestala, i potpuno se povukla sa javne scene.

Ona je u Beogradu završila Muzičku akademiju, zatim radila kao profesor muzike, a onda je 2000. godine spazio hitmejker Dragan Brajović Braja.

 

On je sa još nekim autorima njoj napravio debi album “Recka na zidu”, koji je izdala “Košava”, a s koga su se izdvojile naslovna numera, “Nisam te birala ja”, “Samo idi”, “Idi”, “Ne kuni me”…

 

Poslednji put je nastupila na Radijskom festivalu 2004. godine sa numerom “Utopija” i nakon toga joj se u muzici gubi svaki trag, ali pojedine radio stanice i dan danas puštaju neke od njenih najvećih hitova.

Palurovićeva već godinama radi kao Fakultetu tehničkih nauka u Čačku kao profesor engleskog jezika, što znači da je pored Muzičke akademije uspela da završi još jedan fakultet, a onda i doktorske studije.

izvor:Kurir.rs/Foto Printscreen

0 93

Dve male gumene figure dečaka i devojčice obučene u srpsku narodnu nošnju  su bile i igračke i kasice hiljadama dece širom Jugoslavije

Ako ste ikada imali ove igračkice onda znate i njihovu tajnu – reč je bila o kasicama iz šezdesetih i sedamdesetih godina, koje su bile zaštitni znak Beobanke.

 

Dve male gumene figure dečaka i devojčice obučene u srpsku narodnu nošnju koje su bile i igračke i kasice hiljadama dece širom Jugoslavije zvale su se Stanimir i Stanimirka. On je imao šajkaču, ona kosu upletenu u kike, a oboje su imali i torbicu prebačenu preko ramena.

Novčići su se ubacivali kroz prorez na Stanimirovoj šajkači, a Stanimirki je prorez bio na razdeljku. Kada se kasica napuni sitninom, jedini način da se dođe do novca bio je da se lutkici otkine glava.

 

Ideja bankara koja se krila iza Stanimira i Stanimirke bila je jednostavna – kroz igru i zabavu mali poniri učili su da štede i budu odgovorni prema svakom dinaru.

 

U to vreme Stanimir i Stanimirka bili su deo novogodišnjih paketića koje su delili sindikati, ali do njih se dolazilo i tako što bi Beobanka rado delila simpatične figure svojim malim štedišama.

Mnogi su ih sačuvali kao drage uspomene, sa kojima se danas igraju i njihova deca i unuci.

Espreso.rs/Dnevno.rs

0 135

Bivši političar Žarko Jokanović, suprug glumice Milice Isaković, poznatije kao Milica Milša, podelio je na Instagramu fotografiju za anale.

 

Naime, listajući prodičan album naleteo je na jednu i te kako značajnu fotografiju, pa je odlučio da je podeli sa pratiocima na Instagramu.

 

Reč je o velikim piscima sa prostora bivše Jugoslavije a među njima i otac njegove supruge, takođe pisac, Antonije Isaković.

 

“Iz porodičnog albuma. Jedanaest veličanstvenih. Miličin tata Antonije Isaković, sa svojim prijateljima piscima. Velikani srpske književnosti. Tako različiti – a tako bliski. Za ponos! U prvom redu: Antonije Isaković, Dobrica Ćosić, Desanka Maksimović, Milorad Pavić, Miodrag Bulatović i Borislav Mihajlović Mihiz. U drugom redu: Slobodan Selenić, Dušan Kovačević, Dragoslav Mihailović, Stevan Raičković i Matija Bećković”,  napisao je u opisu slike, a ubrzo je i Milica ostavila komentar u obliku emotikona srce.

izvor:Kurir.rs/Foto:Damir Dervišagić

0 635

Zbog jednog skandala završila je učešće na Izboru za mis sveta

Nekadašnja mis Jugoslavije, Slovenka neopisive lepote kojoj je jedan set fotografija uništio snove, osvojila je mnoga muška srca, ali i simpatije lepšeh pola. Reč je o mis Jugoslavije 1983. godine Bernandi Marovt.

 

 

 

Bernanda je 1983. godine dobila titulu najlepše žene tadašnje Juge. Nakon toga, sva vrata modelinga su joj bila otvorena. Radila je kampanje, a potom je otputovala u London na Izbor za mis sveta.

 

Kako je manekenka o čijoj se lepoti i dan danas priča, zbog jednog skandala završila učešće na Izboru za mis sveta. Evo šta danas radi, nakon što se odselila sa Balkana

 

 

Nena previse je@schknedla

Bernarda Marovit. Proglasena za najlepsu Mis sa prostora ex YU.

Međutim, diskreditovana je zbog seta provokativnih fotografija. Golišava slika Barnande, inače poreklom Slovenke, osvanula je u britanskom “Dejli miroru” nekoliko dana pred takmičenje, koje se te godine održavalo u Londonu.

Svi koji su je ikada videli kažu da je bila ubedljivo najlepša, najelegantnija i najbolje obučena devojka te godine, ali ipak nije ponela krunu – šuškalo se da je sve “zakuvala” Džulija Morli, šev londonskog izbora za Mis, kojoj nije išlo na ruku da Jugoslovenka pobedi.

 

Iako nije ponela titulu najlepše na svetu, dobila je laskavo priznanje – mis fotogeničnosti. Nakon toga, nastavila je sa radom u Zagrebu i LJubljani.

 

1990. godine je proglašena top-modelom Italije, 1992. top-modelom Evrope, a 2000, po izboru ženskog magazina Jana, proglašena je za najlepšu Slovenku 20. veka.

Bernarda Marovt
Bernarda MarovtFOTO: YUGOPAPIR.COM

Na vrhuncu karijere je zarađivala po 3.000 evra po reklami i poredili su je sa Madonom.

 

Bernarda Marovt
Bernarda MarovtFOTO: YUGOPAPIR.COM

Nastavila je da se bavi modelingom, ali “izvan pista i objektiva”. Danas drži sopstvenu modnu agenciju.

 

Bernanda prva s leve strane.

izvor:espreso.rs

0 129

Legendarni Dragan Nikolić, koji nas je napustio pre više od dve godine, jedne situacije iz bogate karijere uvek se sećao kao najvećeg poniženja koje je sebi dozvolio da mu se dogodi.

 

Naime, na snimanju “Otpisanih”, hodao je po šini koja je bila 20 metara iznad zemlje. Međutim, kada je došao do pola, noge su počele ga izdaju. Odlučio je tada da čučne, pa je zagrlio šinu i počeo da se znoji. Kaskaderi su mu pomogli da siđe, ali on je čitavu situaciju zapamtio kao jednu od najneprijatnijh. Sličnu sramotu više nikada sebi nije dozvolio.

FOTO: PETAR ĐORĐEVIĆ/STORY

Podsetimo, jedan od najvoljnijih glumaca operisan u februaru 2015. na Klinici za digestivne bolesti Kliničkog centra, a u maju mu se stanje pogoršalo i primljen je u Klinički centar u teškom stanju i lekari uspeli da mu spasu život. Preminuo je u 72. godini i za sobom ostavio voljenu suprugu Milenu Dravić. Inače, zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije “Dovoljno je ćutati” iz 1965. godine kada mu je u kaironu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru. Karijeru je, pak, započeo 1964. godine manjom ulogom u filmu “Pravo stanje stvari”, kada je bio potpisan krštenim imenom – Dragoslav Nikolić.

 

1 / 5

 

izvor:(Kurir.rs/Blic/Foto: Marina Lopičić)

0 214

Olivera Petrović, poznatija kao Olivera Katarina (78) je jedna od retkih zvezda nekadašnje Jugoslavije koja je uspela da postigne svetsku slavu.

Osim što je pevala, glumila je u preko 30-ak filmova, od kojih je jedan čak dobio Oskara pa su joj se nakon njega otvorila i vrata svetske kinematografije. Ali, svet ju je i pre toga dočekao raširenih ruku.

Naime, kada je bila mlada pobegla je od strogog oca u Pariz i tamo je živela neko vreme. Tamo su joj se udvarali, a jedan monarh je bio toliko zaljubljen u nju da ju je skoro oženio.

Bila je temperamentna koliko i fatalna pa je njen rad često bio zabranjivan, ali uvek se na scenu vraćala poput feniksa. I na ljubavnom joj je planu uviek bilo burno. Muškarci su joj prilazili u hordama, a udavala se dva puta.

Neki su se muškarci čak pokušali i otrovati zbog njene neuzvraćene ljubavi. U prvom braku s pozorišnim kritičarem Vukom Vučom nije bila srećna pa ga je ostavila, da bi nakon tog braka završila u vezi s Ratkom Draževićem što joj otvara mnoga vrata u svetu filma.

Međutim, i njega je “šutnula”, a zati mse udala se za tadašnjeg potpredsednika Beograda Miladina Šakića, sa kojim je dobila sina Manea. Ali, sreća nije dugo trajala. Kada je Mane imao samo sedam meseci Miladin je preminuo od posedica nesreće.

FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

Nakon toga nastavila je svoj život i karijeru, ali s mnogim usponima i padovima. Neko vreme je živela sa sinom u Americi kako bi se prehranila, a prošle su se godine mediji raspisali o tome kako prodaje nameštaj da bi preživela. Ona je to javno priznala te je rekla kako jednostavno nema kako platiti račune.

izvor:Kurir.rs/Dnevno.hr/Foto: Damir Dervišagić, printscreen Jutjub

0 58

Na današnji dan pre sedam godina u saobraćajnoj nesreći poginuo je Ljubiša Stojanović Luis, poznati pevač koji nas je osvojio svojim specifičnim stilom muzike i iza sebe ostavio nebrojeno mnogo hitova.
Njegova udovica Silvana Stojanović kaže za Kurir da joj je i dalje teško zbog gubitka supruga i da često priča i priseća se Luisa, a da joj se posebne emocije jave kada sluša njegovu muziku.
“Prošlo je sedam godina, to je period koji je čoveku dovoljan da prevaziđe prvobitan šok i bol, ali tuga i dalje postoji. Nedavno je u Negotinu treći put zaredom održan koncert u Luisovu čast, bilo je zaista divno i drago mi je što gradske vlasti takav događaj priređuju za čoveka koji je njihov počasni građanin. Ostavio je dubok trag u ljudskom, muzičkom i svakom drugom smislu. Uvek kada se okupimo na jednom takvom događaju, kad počne da se svira njegova muzika, javi se emocija i bude nam jako teško”.
Luisova deca iz braka sa Silvanom nasledila su njegov talenat i uskoro će imati priliku da zasviraju u tatinu čast.

 

“Mi pričamo o njemu stalno. Deca podsećaju na Luisa, pogotovo Sergij, koji je njegova kopija. Andrej takođe ima njegovu gestikulaciju, Ela ima njegovu energiju. Oni su sada stariji, dostupnije su im neke stvari, pročitaju ono što ih zanima o tati na internetu. Andrej je završio nižu muzičku, odsek klavir, Ela kreće u četvrti razred niže muzičke, odsek klavir, a Sergij je peti muzičke, odsek gitara. Dogovaramo se da sledeće godine Luisovo petoro dece, koji su muzički nadareni, Marko, Maja, Ela, Sergij i Andrej, pripreme nešto u tatinu čast, na zajedničkom koncertu. Sanjam o tome da se napravi koncert u Beogradu u Luisovu čast, mislim da je on, kao vrhunski umetnik i muzičar, zaslužio tako nešto”, rekla je Silvana za Kurir.
Ćerka pokojnog pevača Maja Stojanović Luis kaže da oseća prisustvo svog oca bez obzira na to što fizički nije sa njom.
“Tata je sa mnom uvek. Jedino što sam naučila da prihvatim ovu situaciju. Nažalost, tako je moralo da bude, život ide dalje. Volim kad se porodično okupimo i pričamo o njemu, vrlo često to radimo”, kaže Maja.

Nesreća
Vraćao se s nastupa i poginuo

Podsetimo, Luis je u 59. godini poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu kod naselja Feketić. Do nesreće je došlo kad je pevač, koji je vozio “krajsler”, prešao u suprotnu traku i sudario se s “fordom”. Vozači su podlegli povredama na mestu nesreće. Luis se vraćao sa nastupa u Nemačkoj.

 

FOTO: ZORANA JEVTIĆ

izvor:(Kurir, Ivan Ercegovčević/Foto: Zorana Jevtić)

0 48

Vest da je u ranim jutarnjim satima u splitskoj bolnici životnu bitku izgubio jedan od najvećih pevača rastužila je mnoge. Uprkos teškom zdravstvenom stanju, ipak su se svi nadali da će Oliver Dragojević biti jači od bolesti i da će novim pesmama ponovo oduševljavati sve, baš kako je bilo tokom njegove dugogodišnje karijere, koja, ko zna kako bi izgledala, da je umesto pevača, odlučio da bude mesar

U Veloj Luci na Korčuli, 7. decembra 1947. godine rođen je Oliver Dragojević, u porodici Kate i Marka Dragojevića. Njegova porodica nosila je nadimak Koža, jer je njegov pradeda derao kože.

 

Ime je navodno dobio po Oliveru Tvistu, glavnom liku istoimenog romana Čarlsa Dikensa, a on je svojevremeno ispričao i zanimljivu priču oko dobijanja imena.

 

‘Moja mama je poznavala ljude koji su se bavili čitanjem i pisanjem, pa ih je pitala za savet. Za pokojnog brata su rekli da se zove Aljoša. Rekli su – neka se zove Aljoša i to je za Istok i ako ostanu Rusi, a u slučaju da dođe do sr**nja, daj drugom sinu zapadno ime, pa sam ja dobio – Oliver. Tako smo dobijali imena u vreme Hladnog rata.’

 

O svom odrastanju, uz godinu dana starijeg brata Aljošu, ispričao je u knjizi ‘Južnjačka uteha’: “Bilo je gadno vreme. Malo pinez, malo spize. Mater i otac su radili, a Aljoša i ja smo doma sami kuvali. Poštenije je reć da je Aljo kuva, a ja san sprema i pomaga oko sudi. Nije bilo mesa, a sićan se da smo dobivali i pomoć. Pamtim američko maslo, zvali smo ga Džon Vejn maslo, pa mliko u prahu. Kad san bija mali i kad bi me pitali šta ću biti kad narasten, govorija san – mesar. Zna san jednog sina od mesara i u nj’ se svaki dan jilo meso.”

U porodici Dragojević, muzika je bila sastavni deo njihovog života, pa je otac Marko svom, tada petogodišnjem sinu, kupio usnu harmoniku, da bi pet godina kasnije, na kredit, mu kupio i gitaru.

 

“Imao sam tek nekoliko godina kad sam dobio prvu usnu harmoniku od oca. Moj stari ju je svirao i onda mi ju je jednom prilikom odlučio pokloniti jer sam uvijek pokazivao interes. Puhao sam u to danima, to je bilo dobro. Imao sam i gitaru, kupili su mi gitaru, pa sam s njom odlazio na nekakva obiteljska druženja, a kasnije i s prijateljima. Uvijek sam morao nešto svirati, uvijek su mi svi govorili, aj’ sad ti nešto sviraj i pjevaj. Ali to mi je bilo OK’, izjavio je nedavno za “Story” “morski vuk”.

 

Upravo je s bratom Aljošom u duetu prvi put nastupio davne 1957. godine na Radio Splitu, gde su na radijskom takmičenju nastupili s pesmom ‘Diana’. Četiri godine kasnije, na dečjem festivalu “Deca pevaju”, izveo je pjesmu”Baloni” i upravo je tom izvedbom oduševio Zdenka Runjića. Iako se tada nisu upoznali, nekoliko godina kasnije, upravo su Oliver Runjić zajedno bili dobitna kombinacija.

 

S bendom “Batali” debitovao je 1967. godine na Splitskom festivalu s pesmom Zdenka Runjića “Picaferaj“, koja je prošla neprimećeno, zato je Oliver nakon toga krenuo da svira po klubovima u inostranstvu.

 

Pune četiri i po godine svirao je od Evrope do Meksika, potom se vratio kući vidno mršaviji i hrapavog glasa od puno pevanja i neprospavanih noći. Godinu dana proveo je u Dubrovačkim trubadurima, da bi se na kraju ponovo vratio u Batale.

 

Upravo je u Dubrovniku upoznao svoju suprugu Vesnu, koja je radila u tamošnjoj bolnici. Iako je u to vreme imao devojku, Vesna mu se izrazito svidela.

 

“Upoznali smo se 13. maja 1973. godine. Negde sam sam sebi rekao da je dosta samoće, dosta je mladalačkog ludovanja i onda sam je upoznao kad mi je bilo 26 godina, a njoj 19. Upoznao sam je na Stradunu, prošla je pored mene, imala je crno-crvenu kosu, dugu i talasastu. I samo je prošla. Okrenuo sam se, a i ona se okrenula u isto vreme. Onda sam se preko nekih ljudi raspitivao ko je ona. Postojalo je sastajalište u “Gradskoj kavani”, tamo sam ispitivao ljude ko je poznaje, ko je ona i kako se zove.

“Sve su mi objasnili i preko jednog od njih smo dogovorili sastanak. Našli smo se upravo tamo u “Gradskoj kavani” jednoga jutra. Da li je to bio sastanak, da li je to bila kafa, ne znam šta je bilo. I tako smo tamo seli i dogovorili se da se vidimo i to popodne. Bili smo u jednom parku, od glavne pošte gore prema Boninovu i tamo smo sedeli možda sat-dva… Tu smo se nekako dogovorili za vezu. Nije bilo predbračnog ugovora, nije bilo ničega”, otkrio je u jednom od mnogobrojnih intervjua Oliver.

 

“Kada me pozvao na svoj koncert, bilo mi je neprijatno da me neko ne vidi s muzičarem, pa sam se krila u garderobi”, ispričala je jednom Vesna Dragojević, koja je zbog Olivera ipak svakog vikenda putovala u Split.

 

Venčali su se 1974. godine, a iste je godine dobio pesmu Zdenka Runjića “Ča će mi Copacabana”. Tada je sve počelo, a njihov poslovni odnos uskoro je prerastao u nešto više. Toliko su bili povezani, da su u jednom trenutku živeli čak i u istoj zgradi, a to je trajalo sve do Zdenkove smrti, iako više nisu poslovno sarađivali.

 

Inspiracije za pesme nalazili su svuda, pa čak i u bolnici. Zanimljiva je priča kako je jedna od lepših balada, ona “Ključ života“, nastala dok je Runjićeva supruga Vedrana rađala ćerku Ivanu, a Oliverova žena blizance Davora i Damira. “Bili smo karakterno potpuno različiti, ali smo bili istomišljenici kad je muzika bila u pitanju”, rekao je nakon smrti Zdenka Runjića.

 

Sa suprugom Vesnom trojicom sinova, 1978. godine, živelo ih je 11 u stanu. Nakon toga dobili su od Opštine stan, gde su se preselili. “Vesna je uvek znala s nama, s četiri muškarca u kući, vešta je ona. Mogu da kažem da je ona glavna u kući, ali i da svako ima neki svoj prostor. Niko nikoga nije zlostavljao, držali smo se zajedno, ali je svako je imao svoju slobodu.”

Ipak, Vesna nikada nije krila koliko zapravo ne želi da on započne muzičku karijeru. I Oliver je sam znao da kaže koliko joj je smetalo što mu je posao bio vezan za noć, alkohol i druženja do jutra.

 

“Zato se ja nisam radovala Oliverovoj prvoj pobedi na Splitskom festivalu i zato sam dugo bila protiv toga da se bavi pevanjem. Bojala sam se da se ne promeni. Zavolela sam ga zato što je bio duhovit, srdačan, jednostavan, drag i iznad svega, u pravom smislu reči, dobar. Da nije ostao takav, ne bismo bili zajedno.”

 

Uprkos slavi koju je stekao, nastavio je da živi skromno, daleko od glamura i od očiju javnosti, a leta su uvek bila vezana za njegovu voljenu Vela Luku. Najveća radost bila mu je upravo porodica – supruga Vesna, sinovi Dino, Damir i Davor, njihove supruge, ali i unuci kojima se posebno radovao.

 

“Nikad se nisam trudio da budem neki savršen muž, super otac ili deda. Uvek nastojim da budem iskren u svemu što radim. Kad mi nešto ne paše, to se na meni odmah vidi. Ne znam da glumim, u tome sam jako loš. To je moj način života, u njemu je važna iskrena emocija. Ako mi negde nije dobro, neću to kriti, a ako mi je stvarno lepo, onda ću poslednji počistiti šankove i stolove”, rekao je za Večernji list.

 

U tom istom intervjuu, na pitanje da li za nečim žali u karijeri, rekao je sasvim jednostavno: “Sve je prošlo mirno i lepo, ali definitivno još nije kraj. Ostvarilo se mnogo toga što sam zamislio, moglo je da bude i gore. A ljudi nemaju šta da kažu protiv mene, jer ja sam taj koji pevam, malo ko sluša šta govorim.”

 

Oliverove pesme obeležile su mnoge živote. Pevao je u njujorškom “Carnegie Hall-u”, londonskom “Royal Albert Hall-u”, pariškoj “Olympiji” i “Opera House-u” u Sidneju, dobijao mnoge nagrade, ali slava mu nije nikada udarila u glavu.

 

Ljudi su se uz njegove pesme zaljubljivali, rastajali, tugovali, ali i radovali, a tako će biti i dalje, jer uspomena na njega teško da će izbledeti.

izvor:stil.kurir.rs

RANDOM POSTS

0 2
Napravite ovaj jednostavan kolač i oduševićete svoju decu, ali i supruga Uvek tragamo za brzim kolačima sa malo sastojaka, a ovaj prelepi kolač od jabuka predstavlja upravo sve...

error: Content is protected !!
Inline
Inline