Nostalgija

0 4270

Milovan Ilić Minimaks preminuo je u Padovi u februaru 2005. gde mu je godinu dana ranije izvršena transplantacija jetre. On je bio novinar, aforističar, radio i TV voditelj koji je svojom duhovitošću i inventivnošću uveseljavao naciju i pomogao mnogim estradnim umetnicima da postanu slavni, ali njegov život nije bio najsjajniji.

Poznat po šarmatnosti, oštroumnosti, brze i britke misli, objavio je sedam knjiga aforizama i dve knjige poezije.Rođen je 1938. u Lipnici kod Kragujevca.

 

“Rođen sam 5. novembra, u znaku škorpije, što mi je posebno drago. Jer, da mogu da biram horoskopski znak, opet bih izabrao škorpiju, koja je dosta nezgodna, a čujem da ima dobre osobine”, ispričao je Minimaks u jednom intervjuu.

 

U Beograd je došao 1957. na studije prava.

 

Objavljivao je humoreske u “Politici”, ubrzo je počeo da radi u satiričnom listu “Jež”, a svoju radio emisiju “Minimaks” – minimum govora, maksimum muzike, pokrenuo je 1967. godine na “Radio Beogradu”.

 

Po toj emisiji je dobio kasnije čuveni nadimak. Za samo mesec dana i emisija i on postali su neverovatno popularni.

 

Na početku emisije uvek je govorio: “Dragi moji i drage moje”, a na kraju: “Ćao, nema više”. Sa sagovornicima je bio na “ti”, što je bilo veoma drsko u to vreme.

Puštao je atraktivnu i komercijalnu muziku. I pored ogromne popularnosti, emisija je ukinuta posle pet godina, sa obrazloženjem da je šund i kič! Milovan je odmah pokrenuo novu emisiju, koja se emitovala nedeljom u podne. Bio je to legendarni “Tup-tup”, koji je potrajao pune 22 godine! I on je nasilno ukinut, bez objašnjenja.

 

Nakon ukidanja radio emisija, karijeru nastavlja na RTS, gde je vodio emisiju “Od glave do pete”. Kada je i ona ukinuta, počeo je na TV Politika da vodi zabavnu emisiju pod nazivom “Minimaksovizija”. Naredne svoje emisije “Maksovizija”, “Nedelja kod Minimaksa” i “Fonto” radio je i za druge TV kuće.

 

“Svoj život bih mogao da ispričam za sedam sati, ali i za sedam minuta s obzirom na to da je dosta uzbudljiv i zanimljiv, ali bez nekih mnogo značajnih događaja”, tvrdio je on.

 

Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove. Ipak, u duši i po talentu bio je književnik.

 

“A ovo što sam sad voditelj, to je isto kad bi neko ko je završio atomsku fiziku, a nema posla, vozio taksi”, rekao je on davno u intervjuu za Jugopapir.

Roditelji i usvojena sestra

 

Kako su se njegovi roditelji razveli, majka se preudala, a njegov očuh je odlučio da usvoji napuštenu devojčicu iz niške bolnice.

 

“Svom ocu Dragoljubu bio sam jedino dete, a moja majka se kasnije ponovo udala i u tom braku rodila ćerku, a jednu devojčicu usvojila. Zbog toga smatram da imam dve najrođenije sestre, između ostalog i zato što sam odrastao sa njima”, govorio je on.

Estrada

 

Družio se sa mnogim estradnim kolegama, a kada se razboleo, Kemal Monteno i Arsen Dedić su se pobrinuli da mu obezbede mesto u bolnici u Padovi. Ipak, privatno nikada nije bio dobar sa poznatima.

 

“Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću, jer posao je jedno,a privatnost drugo”, isticao je Minimaks.

 

Brakovi i deca

 

Minimaks je imao dva braka, u prvi je ušao sa 22 godine.

 

“Rano sam se oženio zbog činjenice da su moji razvedeni, pa sam želeo svoju porodicu. Sreo sam jednu dobru, oženio se, dobio sina, živeo u tom braku 12 godina i razveo se iz čista mira.

 

Ne bih mogao sad da objasnim pravi razlog, mislili smo da su svi drugi brakovi bolji. Međutim, posle sam shvatio da su trzavice u braku normalna stvar i da čovek mora da bude tolerantan i strpljiv.”

 

Iz prvog braka ima sina Igora, iz drugog ćerku Anu i sina Vladu Ilića koji je poznati reper iz grupe “Šaila”.

 

Minimaksov mlađi sin se pre nekoliko godina povukao sa scene kada mu je dijagnostikovan tumor pljuvačne žlezde. Operisan je 2013. nakon čega se uspešno oporavio.

Normalan život

 

Minimaks se trudio da živi jednostavan život, i možda su ga ljudi baš zbog toga voleli i pamte ga do danas.

 

“Ljudi često misle da poznate ličnosti žive drugačije od ostalih. Tako se iznenade kad me nedeljom vide na pijaci kako isto kao i oni vučem džak krompira. Ali, to je sasvim normalno i čini mi se da je dobro što ja za sve ove godine nisam poverovao da sam nešto posebno. Sećam se da sam još u gimnaziji napisao da bih najviše voleo da postanem normalan i pošten čovek, jer je takvih najmanje”, govorio je.


FOTO: PRINTSKRIN YOUTUBE

izvor:(Kurir.rs/Srbijadanas, Foto: Printskrin)

0 2750

Kao što kaže njen najveći hit, Dona Ares nikada nije bila ona koja pada na kolena, a dug rat sa zlom bolešću je od nje napravio borca kog smo svi voleli i za kog nema ko nije navijao. Dona Ares je bila simbol istrajnosti i junaštva, a njena borba sa zlom koji sve više ljudi napada, bila je tako hrabra a u isto vreme i toliko tužna.

Svi se sećamo Doninih početaka borbe sa rakom, a nakon prve hemoterapije napisala je snažnu poruku i objavila svima sledeće reči:

 

“Oživela! Prvih sedam dana je gadno, ali čim sam jutros otvorila oči, znala sam da sam dobro!!! Vrti mi se, jedva šetam, ali šetam i trudim se! Neki trnci i dalje trnu, žigaju kritična mesta, jako sam mršava, ali danas sam do sad najbolje i iskočila sam iz pidžame.”

 

“Nikada nisam ležala u bolnici i osećala sam se kao Alisa u zemlji čuda. Sve mi je bilo nepoznato i sve me je prilično frustriralo. Stalno vađenje krvi, infuzije, transfuzije, život se promenio preko noći, sve me to pomalo bunilo, ali vrhunska nega sestara i doktora mi je pomogla da lakše podnesem sve to.

Ležala sam mesec dana, i tek pre nekoliko dana stala sam na noge i sada šetam na Bjelašnici svaki dan, udišem čist vazduh i pripremam se za sledeću hemoterapiju”, takođe je rekla Dona za Kurir posle prve hemoterapije.


FOTO: PRINTSKRIN/INSTAGRAM

Pevačica je nakon toga postavila sliku na kojoj se vidi kako joj opada kosa, te je rešila da se ošiša “na keca”.

 

“Ovo ću podeliti sa vama čisto radi hronologije, a ne radi patetike, jer je bilo pitanje dana kada će krenuti kosa da mi otpada.

 

Nije lako, ali nije ni teško, jer doći će nova! Svako malo – šaka puna dlaka, pramenčića… E, dok nije došlo do pramenova, da rešimo to mašinicom”, napisala je tada ona uz postavljenu fotografiju.

 

U narednom periodu ona je na društvenim mrežama napisala: “Hvala Bogu pa dobro podnosim i treću… Prva krizna sedmica prolazi, a onda me čekaju ne jedna nego još najmanje tri hemoterapije…

 

To je najnovija vest… Dakle, za početak 6 ciklusa hemoterapije. Biće pletenja i riba i ribica. Volim vas!”


FOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ

Kako je vreme prolazilo i borba se nastavljala, tako je Dona otkrila šta je ona sama smatrala uzrokom svoje bolesti.

 

“Mene lično, ono što ja mislim da me je otrovalo, ali će me napasti posle ovog intervjua, je mleko. Definitivno mleko iz tetrapaka. Ja sam spremna da potpišem da je zlo”, navela je pevačica tokom gostovanja u jednoj emisiji na bosanskoj televiziji “Hayat”. Ona je tada dodala da je ovo mleko sada drugačije od onog koje su pili njeni vršnjaci kada su bili deca.

 

“Definitivno nešto nije uredu. Kako sam prestala da pijem mleko, tako mi je bilo bolje, ali to je već bilo kasno i puno se toga nakupilo.”

 

Sa prijateljima na Fejsbuku, a Dona je često delila informacije o zdravstveno stanju, a 15. oktobra 2015. je konačno mogla da napiše dobru vest. Pevačica se osećala izlečenom, iako nalazi to nisu još bili potvrdili.

 

“Moj bebi roze duks sa ušima može u penziju! Iako nemam još taj konačan nalaz, sigurna sam da tog karcinoma više nema! Kilaža i stanje pre tačno godinu dana se ne mogu meriti sa stanjem danas! Šta god pisalo na tom papiru, ne može više poremetiti moj osećaj da sam ozdravila i da je taj rak ipak “otplivao””, napisala je tada pevačica na Fejsbuku.

 

Nažalost, sledeća objava koju je Dona postavila na društvene mreže nije bila optimistična i sve je ukazival na to da se ova podmukla bolest vratila.

 

Dona je tad otputovala u Dansku zbog sumnji da ponovo boluje od raka, gde je podvrgnuta biopsiji kako bi bilo utvrđeno njeno zdravstveno stanje.


FOTO: PRINTSKRIN

I ovaj put se obratila svojim fanovima putem Fejsbuka, koji su joj, kao i prošlog puta, ulivali nadu i pružali ljubav i snagu da izdrži.

 

“Današnja bolnička uspomena! Povratak u stvarnost! Prosle najnovije pretrage! Kad se probudis iz narkoze ne sjećaš se ni kako si zaspao. Idemo dalje! Kaze dr: Vi imate rak, ama nemam, ama imas, ama ne zelim da ga imam… Nastavlja se”, napisala je tada pevačica.

 

Tog 16. jula 2016. godine Dona je bila optimističnija nego ikad i prijateljima je konačno mogla da napiše vest koju su želeli.

 

“Hvala na pitanju, dobro je! Sad je gameover! My Game of Thrones is over! Samo je preživeo Zmaj, glupe male vodene životinje više nema! Rak, koji rak? Samo za prijatelje mali share! Ne pišem više po FB-u. Možda nekad. Možda više nikad. Ne zna se to.

 

Uglavnom, dobila sam utakmicu života, a sad idem da se oporavljam u miru”, napisala je tada Dona Ares.

 

Kako bismo voleli da je tad bila u pravu… Ova jaka žena je na društvenim mrežama objavila fotografiju na kojoj se putem fotošopa sebi nadogradila kosu, a u opisu napisala:

 

“Samo sanjam da mi je porasla kosa (a dok ne poraste, malo se igram)” poručila je Dona Aresi i time mnogima naterala suze na oči. Ali kraj oktobra prošle godine ipak zajedno sa jesenjim lišćem i sumornim kišama doneo i dobre vesti za Donu. Naime, objavila je na svom Instagram profilu divan tekst.

“Ko je pratio i čitao knjigu zna šta se dešavalo tog datuma i zašto je važan, 24.10. druga godina. I najnovija saznanja danas iz bolnice…

 

Odlični rezultati PET CT-a. E pa od danas se računam kao zdrava, iako još na oporavku, ali bez te proklete životinje. Jer danas je odličan dan i zdrava jača sam! Hvala na podršci iako vi već znate moju večnu zahvalnost na snazi koju ste mi dali kad je trebalo.

 

Volim vas”, saopštila je tada Dona i ovim prelepim rečima bar na tren šutnula kamen sa srca vernih obožavalaca.


FOTO: PRINTSKRIN

Ipak, početkom prošle godine desilo se neželjeno opet. Dona je javila kako je hemoterapija opet na tapetu. Nije se predavala kao i toliko puta pre.

 

“Za sve treba priprema, pa tako i za hemoterapiju. Ovo je port. Danas je stari izvađen, novi postavljen pod kožu! Osećam se kao da imam neki čip, ali bolje i čip, nego hemo kroz vene koje više i ne rade. U Sobi za nikoga (borba 1) pomirila sam se sa životom u simbiozi sa rakom.

 

Znali smo da će biti uspona i padova, ali u situacijama kad se borite za produžetak života svaka šansa je vredna truda! Iako me bolest kratko zavara oporavkom, ponašam se kao najzdravija uz sve nedostatke i to je ono što me drži.

 

Dugo sam razmišljala da li da objavim ili ne objavim bilo šta u vezi sa svojom bolešću. Ipak borba broj 2 je prošla u tišini, ali treći neće. Iz razloga što ima previše uznemirujućeg sadržaja, a opet korisnog za ljude u istoj i sličnoj situaciji, a na prvom mestu privatni sadržaj koji nikako ne očekujem na portalima i tuđim profilima – imam još jedan novi Instagram profil, (koji se još puni slikama iz 2016/17) samo za prijatelje (preko 18 godina) i za sve one koji me prate godinama, manje-više lično poznaju, vole i podržavaju.

 

Probala sam GLASNU i TIHU varijantu, radi ličnog istraživačkog eksperimenta za novu knjigu koju pišem. Rak se ne tuče u tišini, barem ja nisam taj tip. U tišini padamo u još veću tišinu i polako na sve pristajemo, pa tako i da se predamo. To nije u mom stilu”, napisala je tada Dona, a fanovi su joj i ovaj put pružili ogromnu podršku. Treći pokušaji pobede nad opasnom bolešću bili su najteži.


FOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ

Aresova je ovako opisivala stravične muke.

 

“Prva sedmica podnošljiva, druga loša, treća najbolja. Ipak, uspela sam potpuno oživeti, mučnine i povraćanje su glavne smetnje, umor, loša krvna slika i imunitet zbog čega izbegavam velike grupe ljudi, 3 kilograma sam izgubila, pa vratila, sad samo jedem i spremam sam za drugu hemioterapiju za par dana”, pisala je Dona.

 

Pratioci i fanovi su joj upućivali reči podrške. Od kada je povela svoju bitku sa rakom, Dona Ares se hrabro držala i na društvenim mrežama je bila prava inspiracija za sve ljude koji imaju istu, kletu muku.

 

Međutim, u poslednjih nekoliko meseci njenog života su se te objave proredile, a poslednje što je na svom Instagramu objavila pet dana pred smrt bila je njena fotografija iz mlađih dana gde se obratila direktno fanovima sa kojima je imala intezivan kontakt:

 

“Voli vas vaša Dona Ares”, napisala je pevačica i to je poslednji pozdrav koji nam je svima uputila.

 

izvor:(Kurir.rs, Foto: Damir Dervišagić)

0 1559

Na  dan 12.2. 1994. godine preminula je jugoslovenska filmska i pozorišna glumica jevrejskog porekla Rahela Ferari. I dok se i danas pamte njene bravurozne uloge u filmovima “Davitelj protiv davitelja”, “Tesna koža” ili seriji “Grlom u jagode” malo ljudi zna za tugu koju je ova glumica nosila u sebi celog svog života.

Za beogradske Jevreje Drugi svetski rat bio je strašan još od prvih dana nemačke okupacije. Kretanje im je bilo ograničeno, morali su da nose žute trake oko ruke, a nije mnogo prošlo pre nego što su počele i deportacije.

 

Oni koji su pokušali da izbegnu takvu sudbinu pokušali su da se sakriju. Jedna od njih bila je i kasnije velika jugoslovenska glumica Rahela Ferari.

 

Tih prvih dana Drugog svetskog rata u Jugoslaviji Rahela Ferari zapravo još uvek nije ni postojala. Postojala je Bela Rohel Frajnd, Jevrejka rođena u Zemunu koja je iza sebe već imala zavidnu glumačku karijeru glumice u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Umetničkom pozorištu u Beogradu.


FOTO: PRINTSKRIN YOUTUBE

Odmah po okupaciji Beograda bilo je jasno da Bela neće moći da nastavi da nastupa. Uskoro je pak postalo očigledno da će, ako želi da preživi, morati da se sakrije. Kao Jevrejka koja je odbila da nosi žutu traku oko ruke, to bekstvo moralo je da se dogodi što pre.

 

I tako je glumica počela da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda, kod poznanika, prijatelja prijatelja, i bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekada i u zamenu za novac.

 

A onda se jedne noći umalo sve srušilo! Na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, zakucao je Gestapo.

 

Iako je već mesecima bila u bekstvu, Bela se u tom trenutku paralizovala od straha. Ruke i noge kao da više nisu bile njene, stalaja je ukočena dok su skromnom kućom odjekivali povici i udarci sa ulaznih vrata. Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi.

 

Znajući da nema šanse da pobegne, Bela je prišla vratima i otvorila ih kako bi se suočila sa sudbinom. A onda je stigla neočekivana pomoć!


FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

Pre nego što su Gestapovci stigli bilo šta da kažu odnekud se stvorila komšinica Smiljka – jedina žena u kraju koja je znala Belin pravi identitet.

 

“Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te”, povikala je bacivši se Beli u zagrljaj.

 

Shvativši diverziju Bela je zaigrala ulogu svog života! Počela je da grli agente, smeje se i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih poslužila rakijom.

 

“Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana”, rekla je zbunjenim Gestapovcima.

 

U opštem metežu oni zaboravljaju da je legitimišu, samo su joj čestitali i otišli, a Bela odlazi kod Smiljke kako bi “ugovorila svoj angažman”.

 

Kada se sledeći put pogledala u ogledalu pogled joj je uzvratila nepoznata žena… U samo minut-dva tokom tog strašnog susreta njena tamno smeđa gusta kosa postala je bela. Osedela je od straha i stresa.

 

“Najveći šok sam doživela kada sam pogledala sebe i videla da više nam moje boje kose i da sam u svega nekoliko minuta postala seda od straha”, rekla je glumica u jednom intervju nekoliko godina kasnije.

 

Već sutradan Bela je napustila Žarkovo i otišla na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci gde je vreme provodila sa još jednom velikom glumicom – Kapitalinom Erić. Tu su i dočekale oslobođenje 1944. godine.

 

Bela Rohel Frajnd bila je jedini član svoje porodice kojoj je to pošlo za rukom.

 

Nakon rata Bela se vratila glumi. Sedamdesetih godina prošlog veka uzela je umetničko ime Rahela Ferari po kome će je i upamtiti generacije obožavaoca širom Jugoslavije. O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava “Rahelina kutija”.


FOTO: PRINRSCREEN

izvor:Kurir.rs

0 807

Priča o Neši Leptiru je jedna od najlepših i najtužnijih priča domaće scene. On nas je napustio na današnji dan pre tačno 28 godina. Neša je tada imao 31 godinu.

Nenad Radulović bio je vođa grupe Poslednja igra leptira, sjajan umetnik, muzičar, zabavljač, ali pre svega čovek neverovatnog duha i harizme koji je svakom znao da izmami osmeh, ali i koji je razumeo tugu bolje od mnogih. Stvorio je večne hitove kao što su “Nataša”, “Vrati se”, “Srce od meda”, “Umiru jeleni”, “Grudi Balkanske”… Koji nas i danas voze emocijama. Bio je deo Indeksovog radio pozorišta i mnoge njegove fore i danas bi nas nasmejale do suza. Postao je dobri duh Beograda osamdesetih. A onda se iznenada razboleo. Karcinom.

 

Kažu da je, samo dvadesetak minuta pre nego što će zauvek zatvoriti oči, na pitanje: “Kako se osećaš?”, s osmehom odgovorio: “Pa, ne mogu baš da igram fudbal.” I to ističu kao dokaz da ga prepoznatljiva vedrina i smisao za humor nisu napuštali do poslednjeg dana.


FOTO: PRINTSKRIN YOUTUBE

Prepričava se i kako je pred samu operaciju tumora na mozgu, pravio šou na VMA, pevao i glumatao, a kad je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju imitirajući Slobodana Miloševića: A sad, svi na svoje radne zadatke! I legao.

 

Da, Neša Leptir se sa svojom tragedijom nosio na poseban način, ne dopuštajući ni sebi ni drugima da skliznu u patetiku.

 

Međutim, to ne znači da sam nije razmišljao o mraku. Navodno je dan pred smrt na poleđini lekarskog recepta ispisao svoju poslednju poruku.

 

“Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta”.

 

To je bila tajna koju je na samrtničkoj postelji čuvao iza osmeha.

 

“Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je “tamo”, posle. Ali znam da on zna… Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar”, rekao je Nešin brat Željko u jednom intervjuu.


FOTO: PRINTSKRIN YOUTUBE

izvor:Kurir.rs

0 749

(FOTO)

Ljubitelji latinoameričkih serija sigurno se sećaju telenovele “Ljovisna”, koja se u Srbiji emitovala krajem devedesetih. Mnoge žene su to vreme ludele za Orinokom.

 

On je u seriji osvojio srce glavne junakinje Ljovisne. Luis Fernandez, glumac koji je glumio Orinoka Fuega danas ima 44 godine, ali i dalje važi za velikog zavodnika.

On se i dalje aktivno bavi glumom, a mnogi kažu da je danas veći frajer nego što je bio nekad. Prosudite sami?

Osim glume, bavi se producentskim i rediteljskim poslom, kao i pisanjem.

Glumio je nekoliko epizoda rimejka čuvene serije “Dinastija”.

 

izvor:kurir.rs

0 523

(VIDEO)

(VIDEO) POSVETILA MU JE PESMU: Ksenija Pajčin je bila u vezi sa ovim poznatim fudbalerom!

Karijeru tragično nastradale pevačice Ksenije Pajčin obeležili su mnogobrojni hitovi, a jedan se posebno izdvojio.

 

“Sviđa mi se on” posvetila svojoj velikoj tadašnjoj ljubavi. Pevačica je tada bila ludo zaljubljena u poznatog fudbalera sa kojim je imala strastvenu romansu, a svoja osećanja nije krila.

 

Ksenija je sve objasnila 1997. godine u pesmi za koju je snimila spot. U istom se pojavljuje njena ljubav, a svima je stavila do znanja da je reč o fudbaleru Predragu Mijatoviću.


FOTO: PROFIMEDIA

 

“Sviđa mi se on, tu više nema priče, više ništa nije kao pre, sanjam oblake i svi na njega liče – ja stvarno ne znam šta mi je”, glase reči pesme koju je pre 20 godina pevala Ksenija.

 

Za njihovu ljubav su svi znali, a njihova veza je kratko trajala. Podsetimo se kako zvuči ova ljubavna pesma:

 

izvor:(Kurir/Espreso, Foto:Printscreen)

0 1621

Na današnji dan 1926. godine u Kruševcu je rođena jedna od najpopularnijih jugoslovenskih glumica Radmila Savićević, žena koja je bez sumnje obeležila filmsku umetnost na ovim prostorima.

 

Živela je od početka života teško. Kao mala je ostala bez oca koji je napustio njenu majku sa decom.

 

“Krštena sam posle sedam godina jer nisu hteli da me prime u školu dok nisam bila krštena. To je bio uslov za to vreme. To je bilo strašno. Mog mlađeg brata i mene tata nije hteo da krsti, tada nismo razumeli zašto, valjda iz nekih svojih uverenja. Moj otac je čak zbog toga morao da ode i da ostavi moju majku sa troje dece bez igde ičega. Ali majke su uvek majke izbore se do kraja. Mi smo imali jedno lepo, siromašno detinjstvo. Ono je bilo toplo, ljudski”, prisetila se ova glumica davne 1992. godine.


FOTO: PRINTSCREEN

 

No, u nedostatku novca, iako je to želela, nije mogla da upiše gimnaziju. Bila je vredan đak, ali materijalne mogućnosti su određivale dalju budućnost. Zato je završila Žensku zanatsku školu. Ipak, njena duša je želela da ide nekim drugim putem. Prelomni momenat je bilo “okopavanje kukuruza”. Teško se živelo, a da bi preživela taj posao je bio sledeći kojeg bi trebalo da se lati. Tog trenutka je shvatila da mora nešto da promeni.

 

Nije želela da okopava kukuruz već je smogla snage i pokrenula kulturno društvo.

 

“Odmah sam organizovala kulturno društvo, pa tako nisam okopavala kukuruz. Akcija je trajala mesec dana. Organizovala sam omladinsko pozorišta, Đuza, Čkalja, moj čovek (Boža Savićević). To omladinsko pozorištve, prerastalo u gradsko pozorište”, rekla je tada Rada Savićević.

 

Muža Božidara je upoznala na Korzou u Kruševcu i mnogo su se voleli. On je čak zbog nje promenio i profesiju. Radio je kao zubni tehničar, ali pod Radmilinim uticajem je otišao u glumu. Bio je umetnik za primer, a Rada mu je često priređivala i ljubomorne scene.

 

Nagrade i priznanja, brojne uloge- samo su deo onoga što je pokazalo da je njen život bio određen za ovu umetnost. Popularna Riska je umrla u novembru 2001. godine, a njen suprug u januaru 2003.


FOTO: PRINTSCREEN

 

izvor:(Kurir/Blic, Foto:Printscreen)

0 711

(VIDEO)

Na današnji dan 1984. godine u Sarajevu su otvorene 14. Zimske olimpijske igre.

Zvanična maskota takmičenja je bio nezaboravni Vučko. Ono što je manje poznato jeste činjenica da je glas Vučku pozajmila najveća zvezda bivše Jugoslavije – Zdravko Čolić.

 

Zdravko se podsetio kako je bilo biti glas maskote.

 

“To mi je jedna od lepših uspomena, od koje je prošlo više od tri decenije. Kada je počela Olimpijada, kompozitor Nikola Borota me je pozvao i rekao da bi trebalo neko ko će pozajmiti glas špici, kada maskota Vučko skija po planinama”, rekao je pevač.

 

 

On kaže da je pesma nastala spontano, jer u početku nisu imali pojma šta bi to Vučko mogao da peva dok se skija.

 

“Uzeo sam gitaru, prebirao po akordima i onda je Nikola predložio: “Pa, šta bi moglo drugo nego da peva “Saaaraaajevooo, Saaaraaajevooo” i da malo vuče na sevdalinku”, prepričao je Zdravko.

On kaže da su ljudi ostajali u Sarajevu samo da bi “upoznali” Vučkov glas.

 

“Zanimljivo je da ljudi nisu hteli da se vrate kući u Nemačku, recimo, dok ne otkriju ko je taj koji peva dok Vučko skija. Ja sam se tada odmarao u nekoj vikendici na planini i samo u jednom trenutku vidim kako se kroz ogroman sneg koji je napadao probija Zoran Adžić, tadašnji basista “Bijelog dugmeta” i viče: “Ovi neće da odu dok ti ne izađeš da te upoznaju“. Tako da sam morao da se vratim na Skenderiju da razotkrijemo tu celu stvar oko Vučka”, rekao je Čola.

 

 

Kurir

0 334

Prošlo 45 godina od kultne predstave Slavni glumac se pred kraj života tajno sastao s tadašnjim upravnikom Vojom Brajovićem i pregovarao o svom prelasku iz Ateljea 212 u JDP

Predstava „Radovan Treći“ ove godine slavi jubilej – 45 godina od premijere. Nažalost, ona se ne igra već 33 godine. Odlazak legendarnog Zorana Radmilovića, koji je tumačio naslovnu ulogu, označila je njen kraj. Malo ljudi zna da je on želeo da ode iz matičnog pozorišta.

 


FOTO: DUŠAN MILENKOVIĆ, ARHIVA ATELJEA 2012

 

– Najavio mi se da dođe da razgovara sa mnom. Tad sam bio upravnika JDP. Tražio je da sastanak bude diskretan. Hteo je da promeni pozorište i da iz Ateljea 212 pređe u JDP. „Neću više da izigravam glupog Avgusta“, rekao mi je Zoran. Želeo je da igra Čehova, Šoa, Šekspira, Dostojevskog… Nažalost, nije došao u JDP, sledeće godine se razboleo – rekao je Voja Brajović.

 


FOTO: ARHIVA ATELJEA 2012

Dramski pisac Dušan Kovačević napisao je „Radovana Trećeg“ kao završni rad na četvrtoj godini. Od početka mu je želja bila da naslovnu ulogu igra upravo Radmilović. Predstava je izvedena tačno 299 puta.
Mesec i po pred smrt odigrao je poslednju predstavu.

 


FOTO: MARINA LOPIČIĆ

 

Dragan Nikolić, glumac

STIGAO I PRLE KAO GOST
Zoran Radmilović je junake iz „Otpisanih“ – Prleta, Tihog i Mrkija – zvao „tri praseta“. Na jednom izvođenju Dragan Nikolić je odlučio da dođe kao gost iznenađenja.

– Svi ostali glumci su znali da ću ja ući na scenu sem njega. U trenutku kad je on to rekao, ja pokucam na vrata. Uđem privatno obučen i kažem: „Druže Radovane, mene su poslali s televizije da se izvinim“. Radmilović je samo rekao: „Prle“ i pao u nesvest – ispričao je davne 1993. Dragan Nikolić, koji je odmah potom pobegao sa scene, u emisiji „Nivo 23“.

 


FOTO: ARHIVA ATELJEA 2012

Milan Caci Mihailović, glumac

ZA MEKSIKANCE SMO IGRALI BALET
Atelje je gostovao u Meksiku, a naši glumci su želeli da se kupaju u bazenima koji su bili u okviru hotela preko puta. To kažu Miri Trailović, a ona pravac kod direktora hotela i, znajući da u Meksiku od svih umetnosti cene samo balet, kaže mu da je tu baletska trupa iz Beograda. E sad, možete zamisliti kako je to izgledalo kad se pojavila trupa „baletana“ sa Mirom na čelu. Bili su tu Milutin Butković, Taško Načić, Zoran Radmilović…

 


FOTO: ARHIVA ATELJEA 2012

Dušan Kovačević, dramski pisac

OTKAZAO PREDSTAVU JER NIJE DOBIO STAN
Pitao me je jednom dok smo bili u „Srpskoj kafani“ da li ja, kao autor teksta, imam nešto protiv da se predstava te večeri ne odigra: „Nemam drugi način da se borim za ono što mi pripada. Danas na zboru radnih ljudi nisam dobio rešenje za stan, iako mi je ono, ti to dobro znaš, obećavano deset godina. Važno mi je samo da me ti podržiš. Za ove ostale me baš briga.“ Rekao sam da ima moju punu podršku. Predstava se nije odigrala, a nju smo platili on i ja iz svog džepa.

Tomo Kuruzović, glumac

REPLIKA „ČLAN BIBLIOTEKE“ KUPLJENA ZA TURU VINJAKA
Kad sam igrao „Petoricu pod barjakom“, Zoran je uvek dolazio iza zavese, stavljao dupli vinjak pored sebe i gledao me. „Prošli put si pričao nešto o bibliotekama?“, upitao me je jednom Zoran. „Jeste“. „E, da se ti i ja nešto sad dogovorimo. Da ti meni prodaš to o bibliotekama da ja to govorim“. I tako mu to „članstvo“ prodam za turu vinjaka. Tako je nastao „član biblioteke“.

izvor.kurir.rs

0 1993

(FOTO)

Pevačica koja je ušla u sedmu deceniju, pojavila se u emisiji “Žikina šarenica” i svojim izgledom oduševila sve.

U pitanju je Branka Sovrlić koja je došla pravo sa odmora koji je provela na Maldivima.


FOTO: PRINTSKRIN

Pevačica je svoju karijeru započela davne 1984. godine, a pored dobrog glasa, pažnju je privlačila i ogromnim grudima.


FOTO: PRINTSKRIN

Iako je od samog početka njene karijere prošlo više od tri decenije, njene fotografije su dokaz da i dalje izgleda skoro isto kao kada je počinjala da peva.


FOTO: PRINTSKRIN

Zapostavila je svoju karijeru, a u međuvremenu je otvorila dva restorana i živi na relaciji Beograd – Sarajevo.


FOTO: PRINTSKRIN

Kako restorani iziskuju mnogo vremena i truda, pevačica je svu svoju energiju usmerila upravo u ovom smeru.


FOTO: PRINTSKRIN

izvor:(Kurir.rs)

RANDOM POSTS

0 174
Duga i zdrava kosa je definitivno jedan od zaštitnih znakova ženske privlačnosti. Ipak, imati dugu kosu nije nimalo jednostavan poduhvat, i koliko god se...
error: Content is protected !!