Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti
Ispovesti

0 5

Nisu mi jasni ljudi koji idu na odmor samo da bi išli u šoping. Poveo sam devojku sa kojom izlazim 4 meseca u Pariz i ona je samo želela da ide po buticima. Nije htela da poseti Baziliku Svetog Srca, katedrala Notre Dame je uopšte nije zanimala a za Louvre je rekla ‘Zašto bih išla u muzej kada sam u Parizu’. Većinu odmora sam zbog nje proveo po kafićima dok je ona ispijala kafe i po prodavnicama. Na kraju sam je ostavio i sam pošao da se popnem na Ejfelov toranj jer ona nije htela i naljutila se jer nije imala sa kime da ode na kafu. Razmišljam da je ostavim jer je očigledno neobrazovana i nemamo iste interese.

Izvor: Ispovesti.com

0 186

Baka Slavicu sam sam jedva zadržao da se ne skotrlja niz stepenice, komšiju Radeta sam odvojio od table sa osiguračima kada ga je uhvatilo strujno kolo, čika Milana sam nosio na leđima od osmog sprata do ulaza u zgradu kada je imao infarkt, a Hitna Pomoć nije mogla gore zbog lifta. Teta Slađi sam skinuo mačku sa drveta, a komšiji koji drži pekaru preko puta sam dozvolio da na mojoj terasi instalira kameru za video nadzor koji gleda ravno u njegovu pekaru. Ja sam inače nezaposlen pa tako imam malo više slobodnog vremena i volim da pomažem ljudima u mojoj zgradi i oko nje. Svi ovi nabrojani ljudi su se sakupili i uplatili mi letovanje ove godine, a ja evo plačem već pola sata od sreće i ne mogu da verujem da su to uradili. Imam 27 godina i nikada nisam bio na morskoj plaži, jedva čekam da odem.

Izvor: Ispovesti

0 386

Još uvek me trnci prođu kada se setim oca i scene kako lupa stvari po kući, njegovih pretnji i galame, majke koja plače, malog brata koji je doživeo nervni slom, dana kada su nam isključivali struju, vodu, kada sam spavala u ledenoj sobi, izbacivanja iz autobusa, loših ocena, anksioznosti, vršnjačkog nasilja… Sećam se malog deteta koje posle ponoći sedi u sobi, čeka da otac zaspi, u strahu da ne povredi majku. Ne mogu sa sigurnošću reći da li su me te stvari ojačale ili ubile. S jedne strane, naučila sam neke bitne stvari koje su mi donele uspeh i luksuz u životu. S druge strane, isključila sam emocije, nesvesno. Ne umem da volim, da brinem, ne želim brak ni decu, ne želim nikoga u svojoj blizini, sve analiziram do najmanjeg detalja i nikome ne verujem. Kroz strašne sam stvari prošla, nikada se neću vratiti u Bosnu niti oprostiti ljudima koji meni i mojoj majci nisu pomogli, a mogli su.

Izvor: Ispovesti

0 268

Imam 2 sina, obojica idu na fakultet. S druge strane imam jako puno zemlje, i živimo i više nego dobro od poljoprivrede. Svakako sam planirao da im podelim zemlju, ali sad više nisam siguran u to. Nikad ih nisam prisiljavao da idu na njivu, to je bila njihova slobodna volja. Stariji sin je uvek pomagao, dok ovaj mlađi ništa. Ni jednom. Nije da ja želim da se oni bave poljoprivredom, ako žele da rade u gradu, super, to je njihova odluka. Ali ne znam kako da dam ovom malom pola svega što sam stekao godinama, kad njega niti zanima, i verovatno bi spiskao negde, a ne stvarao kasnije. Priča da samo seljaci rade poljoprivredu, da je to posao za glupe i nesposobne koji ne mogu da se osamostale u gradu. Ja ovako zarađujem mnogo više nego sa fakultetskom diplomom koji imam i poslom u struci koji bih radio u gradu. Radim kao crnac da bih njima obezbedio sve. A on ne ume to da ceni i tako kaže za mene. Ne znam ni da li uopšte da mu ostavim nešto u nasledstvo, realno zaslužio nije.

Izvor: Ispovesti

0 348

Prošle godine 17.marta 8-mi mijesec trudnoće na ultrazvuku mi kažu da beba nema srčanog utripa..poslije toga najgori dani života porod sa umjetnim trudovima, ništa lijepo otkriju mi rak grlića maternice sve te operacije sredim i da bi sad ove godine Bog me nagradio sa još jednom trudnoćom za koju sam saznala 17og marta.

Izvor: Ispovesti.com

0 395

“Moja supruga je imala brak pre našeg. Prvi muž joj je umro. Mi imamo 4 dece (njen sin iz prvog braka, dva sina i ćerku). NJeni prvi svekar i svekrva ne da su prihvatili naš brak, već uopšte ne prave razliku između dece. Za njih ona im je ćerka, pa su samim tim naša deca njihovi unuci. Nasledili su neku garsonjericu i insistiraju da je prepišu našoj kćeri uz obrazloženje: Luda neka vremena došla. Nek ima nešto svoje, žensko je.”

Izvor:ispovesti.com

0 283

Imam muža i troje dece. Volim ih najviše na svetu i oni su mi najvažniji. Muž je dobar otac, radimo sve skupa, imamo dobre poslove, lijep život. Muž me voli, znam to, ali me sve više udaljava od sebe svojom ljubomorom. Misli da ga varam, napada me, optužuje… To me izluđuje. Mlađa sam dosta od njega, lijepa, zgodna, muškarci me obleću, njegovi prijatelji mu pune glavu, kao šta ću ja sa njim, naći ću boljeg… A on mi je najbolji, nikad ga nisam prevarila niti bih. Krivo mi je što možemo imati sve, a on pravi scene ni zbog čega. Dosadilo mi je da mu objašnjavam i da se pravdam za nešto za šta nisam kriva.

Izvor: Ispovesti

0 193

Bili smo dobri prijatelji, baš dobri. S vremenom sam shvatio da sam samo ja prijatelj, a on nije imao sa kim da se druži, pa sam mu ja bio idealan. Čim bi se neko drugi našao sa nama (posebno neke devojke) on je bio skroz drugi čovek. U početku sam to ignorisao, iskreno nije mi smetalo. Moram priznati da je bilo ljudi koji su mi govorili da mi on nije prijatelj kakvim ga ja smatram. Jedna devojka me u par navrata pitala zašto se i dalje družim sa njim, tek kad je to poslednji put rekla malo sam se zapitao. Tokom vremena počeo sam da mu zameram zbog njegovog ponašanja, nakupilo se tu svega. Kulminiralo je jednom raspravom od kad stvari više nisu iste. Sad smo više kao poznanici, pričamo samo u društvu sa ostalima, nas dvojica se više ne čujemo. Ljudi koji vas cene samo kad im trebate nisu prijatelji. Njemu želim sve najbolje, ali što je dalje od mene to bolje.

Izvor: ispovesti

0 217

Doživela sam brutalan napad u autobusu od strane jedne sredovečne žene. Očekivalo se da ja sa torbom knjiga, laptopom i koferom punim namirnica i stvari ustanem i stojim 2 sata u prepunom busu da bi selo neko dete koje pritom ima sigurno bar 10 godina i ničim nije pokazalo da mu je neophodno da sedne. Hajde što me nazvala nevaspitanom nego je još dala sebi za pravo da komentariše kako bih verovatno smršala ako bih ustala, kako me niko neće oženiti i kako neću biti majka jer to neću doživeti. Ispod časti mi je da se svađam sa takvom osobom pa sam se samo zahvalila na lepim željama i napomenula da joj nisam dala dozvolu da mi se obraća. Da ne pričam koliko je posle toga poludela. Da se razumemo, ustajem samo trudnicama, nemoćnim starim licima i roditeljima sa malom decom. Ne znam čemu taj trend pravljenja dece od 10+ godina debilima koji ulaze u bus i odmah očekuju mesto. Najjače je kad stariji ustupaju mesto takvoj deci pa se posle čude što oni njima ne. Naučili ste ih da oni treba da sede.

Izvor: ispovesti

0 444

Zbog smrti gazdarice njen sin odluči da se stan više ne izdaje i da ja moram na ulicu. Dao mi je dve nedelje da se snađem i to baš u sred ispitnog roka. Zovem roditelje da pokušaju preko prijatelja čija deca studiraju u Beogradu, da mi nešto srede. Par dana kasnije se javlja ćale i kaže da je pričao sa njegovim školskim drugom, da će doći u Beograd pa da zajedno odemo do ćerke tog tatinog prijatelja koja traži cimera. Mislim se, gde baš sa cimerkom da živim kada sam navikao na muško društvo i da prdim, podrigujem i da se šetam u gaćama kroz stan. Dođe ćale u Beograd, odemo kod te cure i sve sređeno još samo stvari da prebacim. Prvih par dana sam bio manji od makovog zrna jer je cura dve godine starija od mene, ima gvozdenu disciplinu i naređuje ko Hitler. Malo po malo, nas dvoje se lepo skontamo, počnemo neku vrstu veze i za dve nedelje nam je svadba. Ponekad odem na groblje da gazdarici odnesem cveće i upalim sveću jer je neposredno ona doprinela tome da nađem ženu svog života.

Izvor: ispovesti

RANDOM POSTS

0 1077
(FOTO) Možemo da vidimo da i dan danas izgleda veoma privlačno, i da na lepoti nije nimalo izgubila, naprotiv Tokom osamdesetih, pa sve do početka devedesetih,...

error: Content is protected !!