Ispovesti

0 8

Imam sina koji ima godinu i dva mjeseca ali je dosta dugačak i kupan pa nosi robicu za djecu od 3 godine. Pre neki dan sam čekala sa njim muža ispred neke prodavnice. Neka žena je stala pored njega i pokušala sa njim da priča. On slabo govori i još ne umije da formuliše rečenice. Žena me pitala zašto ne priča malo bolje i rekla sam joj da je to normalno za njegov uzrast. Ona me pogledala sa prezirom i rekla da dijete od 4 godine već uveliko treba da priča. Rekla sam joj da on nema još ni dvije godine i da izgkeda starije i ona me napala da lažem i da mi je dijete priglupo. U šoku sam!

Izvor: ispovesti

0 21

Lepo smo se družili i ja u želji da ne pokvarim drugarstvo nikada joj nisam rekao koliko mi se sviđala, koliko mi znači i koliko mi je teško bez nje. Tad se to zvalo tiha patnja, a danas moja deca to zovu ”frendzon”. Nesreća je zadesila i mene i nju. Mene jer mi je umrla žena samo pet godina posle venčanja, a nju jer se udala za nekog pajsera koji joj je delio šamare kao konfete. Ženu sam teškom mukom nekako preboleo, i dalje mi mnogo nedostaje ali živim bez nje, a ona se razvela od dotičnog siledžije. Juče smo se ona i ja prvi put sreli posle skoro dvadeset godina. Pričali smo skoro šest sati gde sam saznao da sam se i ja njoj sviđao ali da je čekala na moj prvi korak. Sada neću da postupim kao tada, napravio sam prvi korak i pristala je. Moja deca su ljuta na mene jer misle da time gazim uspomenu na njihovu majku, njena deca su ljuta na nju jer misle da joj ne treba novi muškarac u životu, a nas dvoje kao dva zaljubljena tinejdžera.

Izvor: ispovesti

0 47

Ceo život sam bila punija i imala možda 15ak kg viška. Naravno, zdravlje besprekorno, sport redovan, uvek sam mogla da istrčim više nego bilo ko koga znam. Čak me drugi nikad nisu smatrali debelom, nego krupnom (jer sam visoka i lepo mi je raspoređeno), ali ja sam samo znala da se obučem u skladu sa kilažom i sama sam za sebe uvek pričala da jesam debela i da nije ništa loše kad neko to kaže, jer je to činjenica. Pre par meseci sam smršala (godinu dana je trajao proces) jer sam htela da počnem da nosim nešto što ceo život posmatram, a nikako nisam mogla da nosim zbog težine. Ljudi moji – pa ja sad živim u drugom svetu. Odem na pijacu, neće da mi naplate: “Za lepu curu ništa”. Odem u prodavnicu, puste me preko reda. Čekam za ličnu kartu, lik me prozove preko svih, a poslednja došla. Otkako sam smršala, dešavaju mi se takve sitnice koje nikada nisu dok sam izgledala drugačije – ljudi me drugačije tretiraju. U kakvom ovo svetu živimo? Iskreno se mnogo plašim za ljudsku budućnost.

Izvor: ispovesti

0 66

Porodila sam se pre par meseci, prvo mi je dete. Da napomenem da živim sa mužem i svekrvom. Roditelji mi nisu više živi. Ljudi moji svekrva će da me izludi bukvalno otima dete od mene kad zaplače, kad ga hranim… Znam da sam nova u svemu tome i da treba da učim šta i kako ali to ne znači da sam nesposobna.

Izvor: ispovesti

0 49

Divim se svom mužu i ljubomorna sam na njega. Uvek ga sačeka ručak i kafa kada dođe sa posla (posao na kom ceo dan sedi u kancelariji) uvek ga sačekam sređena i našminkana i ako sam do pre pola sata bila sva prvalja i u testu dok sam kuvala ručak. Nikada ni mrvica ne sme da bude na podu ili stolu ili bilo gde. Šolja, prozori, vrata, stolovi, ogledala, prašina se brišu svaki dan obavezno, čaše perem po dva puta istu. Ćutim po dva tri sata kada dođe jer pije kafu i igra igrice. Uveče mu pružam razna zadovoljstva ne bi li on uživao. Vređa me ponižava i juri kada se napuje što je 4 puta nedeljno, i ima jako loše društvo koje grozno utiču na njega i stalno nas svađaju. Iako sam 13 godina mlađa od njega on to ne poštuje niti mu išta znači. Ne poštuje me kao ženu ni kao čoveka. Ne brine o meni ni da li mi nešto treba. Ne znam dokle ću izdržati tu torturu više. Da ne spominjem da me nikada nije zadovoljio u krevetu jako je nasilan i grub. Tretira me kao stoku.

Izvor: Ispovesti

0 28

Krenem za Grčku sa jednim od direktora firme u kojoj radim i savetnicom za jedan posao. Ja kao prevodilac za grčki. Taj direktor je mlad, 32-e godine, suvlasnik firme, ozbiljan, obrazovan, lep, bogat, elokventan i vaspitan, veoma sposoban poslovan čovek. Kada pričate sa njim, imate utisak da pričate sa nekim svetskim političarem. Takav nivo. Idemo autoputem, on razgovara na francuskom, sa nekim poslovnim partnerima. Završi razgovor, zvoni mu tel, javlja se: “Pa dobro Milisave, Sunce mu poljubim, šta bi s tobom? Kad ćeš drva da mi doteraš? E slušaj, hoću 20 metara cerovine, za kotao i 5 metara bukovine, za kamin. Dobra drva da mi doteraš, važi? Aj pozdrav”. I sad, pošto je primetio da je nama smešno to njegovo “prešaltavanje” sa Francuza na razgovor sa Milisavom, kaže nam: “Morate sa svakim da budete na jednakom nivou. Milisav, Žilijen, dete od 5 godina… Tako vas svi poštuju”. Jeste nam bilo smešno, ali ima logike.

Izvor: Ispovesti

0 58

10 godina sam živeo i radio u Nemačkoj, ali za razliku od ostalih Balkanaca, nisam tamo želeo da ostanem, jer mi se ta država i takav narod nisu dopadali. Kao i svi, radio sam po dva posla dnevno i štedeo novac, ali ne da bih u rodnom selu gradio vilu od 1000 kvadrata, koju bih video jedanput godišnje, ili kupovao stan u Nemačkoj, već da bih otpočeo svoj biznis. Vratio sam se u Srbiju, kupio sebi stan u Beogradu i otvorio firmu. Zaradim oko 100-110 000 mesečno, firma lepo posluje, slobodan sam kad god hoću, ali živim u stanu na periferiji, vozim golfa trojku i ne trošim novac uzalud. Ljudi misle da sam običan radnik i malo ko zna da sam zapravo šef i vlasnik firme. Imam 30 godina, uspešan sam biznismen i vlasnik zemunskog stana od 65 kvadrata na lepom mestu. To je moj najveći uspeh u životu i morao sam se time negde pohvaliti (jer javno o tome nikad ne govorim).

Izvor: Ispovesti

0 42

Izdržali smo pet godina veze na daljinu. Pet godina. Ona je studirala u drugoj državi, ja radio i završavao master u dva različita grada. Viđali smo se jednom u dva mjeseca, nekad i rjeđe. Tih pet godina je bio najmučniji period mog života. Toliko sam puta pomišljao da nećemo opstati, ali jesmo. Tri godine živimo zajedno, imamo dječaka od godinu i po dana, uspjeli smo se oboje zaposliti u struci, kupili stan. Ja sam prvi puta srećan, ali mi se čini da ona nije. Volimo se, poklanjamo jedno drugome pažnju, imamo vremena jedno za drugo, izađemo sami, sa društvom ili sa bebaćem, vodimo ljubav.. Sve je tu, ali ju ponekad uhvatim da odluta i čini mi se tako tužna. Sve obaveze oko stana i oko bebe zajedno obavljamo. Pričamo stalno, znamo se i sporječkati..ali mene ne prolazi osjećaj da je njen osmijeh gluma i da laže kad kaže da je srećna. A ja ju volim više od života i samo želim da bude istinski srećna. Jer su ona i dijete koje je rodila moja sreća i moja snaga i jedini smisao života. Ne znam kako da joj pomognem..

Izvor: ispovesti.com

0 54

Prije 4 godine bila sam trudna, i muž i ja smo bili presretni. Doktori su nam tada rekli da beba
ima problema sa srcem i da će umrijeti u meni i da je najbolje da abortiram… Bili smo skrhani i
tužni, nisam na to mogla pristati. Pred kraj trudnoće su me kritikovali i govorili da nepotrebno
riskiram, da će mi dijete umrijeti prije poroda. Svi su očekivali najgore, nisu davali nikakve
šanse. Na kraju sam rodila lijepu i zdravu curicu koja danas ima 3 godine i potpuno je zdrava.
Još uvijek mi je ostao onaj strah da ću je izgubit i žao mi je jedino što se nisam mogla radovat
dok sam je nosila, uvijek sam bila zabrinuta. Sada kada sam opet trudna, tek jedan mjesec, sad
ću biti sretna, a i moja curica je presretna kao i moj muž. Da sam vjerovala doktorima imala bih
tešku traumu, teško bih živjela s tim.

Izvor:ispovest

0 321

Od 180 ljudi koje smo pozvali na svadbu, 146 je potvrdilo dolazak, a došlo ih je na kraju manje od 100. Nismo htjeli veliku svadbu i uglavnom smo zvali naše prijatelje i užu rodbinu. Prijatelji su svi došli, osim jedne cure kojoj je tetka umrla dan prije. Tko nije došao je rodbina kojoj su naši roditelji bili na svadbi i kako to kažu, “zadužili ih”. Nama nije bilo do novca, mi nismo pravili svadbu da profitiramo na tome. Ali na kraju smo eto jedva na nuli nekoj jer smo bez obzira što nisu došli morali platiti 50% od cijene ..samo zato jer nisu mogli reći da neće doći pa se ne bi ni računalo na njih. Ali kad ih se pitalo bilo je: pa naravno da dolazimo, pitate gluposti. Baš da je svima nešto iskrsnulo ne može biti..i eto ti što je rodbina.. ne moraju mi više ni doći u kuću, jer su znali da su na svadbu mogli doći i bez dara kako smo i rekli.

Izvor: Ispovesti

RANDOM POSTS

0 2
Napravite ovaj jednostavan kolač i oduševićete svoju decu, ali i supruga Uvek tragamo za brzim kolačima sa malo sastojaka, a ovaj prelepi kolač od jabuka predstavlja upravo sve...

error: Content is protected !!
Inline
Inline