Blog

Danas su Petrovske poklade: Zbog zdravlja porodice, ispoštujte ovaj običaj!

  |   Dom i porodica

Pred sutrašnji post običaj nalaže da se danas pridržavate ovog

Verovatno ovo niste znali, ali današnja nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.

Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Petrovske poklade – zadnji dan kada se pre Petrovdana jede meso!

Već sutradan, u ponedeljak, počinje post. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednom periodu odricati.

 

Foto: ThinkstockFoto: Thinkstock

Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Petrovdana. U Istočnoj Srbiji kažu da se na današnji dan nikako ne valja češljati, jer može “sva kosa opasti s glave”.

U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da “mačkare” časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom. Na taj način naši stari su terali zle sile i veštice jer se veruje da sva ova bića imaju jači uticaj na svet živih tokom poklada. Osim ovoga, obavezni deo proslave poklada na selu su i lile. Lile su buktinje od osušene brezove ili trešnjine kore.

Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: “Lila gori žito rodi“, ili “Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“. U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u prvi dan posta.

izvor:stil.kurir.rs