Blog

Da li bismo trebali da verujemo svojoj deci?

  |   Dom i porodica

Da li bismo trebali da verujemo svojoj deci?”, pitanje koje roditelji veoma često sebi postavljaju, naročito kada se približi ili nastupi pubertet.

Urađene su mnoge studije i istraživanja iz domena dečije psihologije na ovu temu koja ima puno oprečnih mišljenja. Na kraju je, sasvim prirodno, ostavljeno roditeljima da odluče da li će i koliko imati poverenja u svoju decu, naročito u periodu adolescencije!

Ono što je najvažnije od svega je da se setite sebe otprilike u istom periodu u kojem je i vaše dete trenutno, da ne budete romantični nego realistični, jer niste vi bili “ove pameti onomad”, pa se upustite u analizu.

Psiholozi savetuju da decu ne treba kontrolisati dok god se kreću u ustaljenom krugu prijatelja, živahna su i ne pokazuju drastične oscilacije u raspoloženju. Većina dece nije problematična u toku adolescencije, ali su skloni testiranju i probavanju novih stvari, što je sasvim prirodno. Jer oni sebe doživljavaju kao dovoljno odrasle. Njihova ključna potreba u periodu adolescencije je sloboda, uz koju naravno treba da ide i bezpredmetna podrška od strane roditelja.

kaže Dr.Andrejev sa moskovskog univerziteta za psihologiju, koji tvrdi da se poverenje gradi na najmanjim sitnicama i naravno svakodnevno. Kada su deca sigurna da ste vi uvek tu za njih, nema većih problema, oni će vam se kad tad obratiti. Sigurno je da će da greše, to je put dolaženja do konačne ličnosti.

Ono što načelno određuje karakteristike dece je – način života roditelja, iako to u pubertetu neće možda izgledati tako. U odraslom dobu oni počinju da manifestuju mnoge od vaših osobina!

Danas je najveći strah roditelja da deca ne počnu da uzimaju droge ili bilo koje vrste opijata, jer su im daleko pristupačnije i daleko su društveno prihvatljivije nego ikada. Opravdane su sumnje roditelja i njihova želja da saznaju više o svom detetu kada ono počne drastično da menja raspoloženja, naprasno promeni društvo ili primete izrazito uske zenice kod deteta.

Opet je razgovor i pokušaj dopiranja do intime prvi korak.

Uvek pokušajte da kontrolišete svoju reakciju ukoliko vam dete prizna bilo šta! Vaše pogrešno reagovanje na njihovo otvaranje intime srušiće sve mostove koje ste godinama gradili. Ostanite mirni uz opasku “ja sam to isto uradio” (iako možda niste!) kako bi detetu omogućili da se identifikuje sa vama. Zajedno potražite članke na internetu o datoj situaciji. Ukoliko ne možete sami da rešite stvar obavezno se obratiti stručnim licima!

Statistike pokazuju da je više od 80% izlečenih zavisnika onih koji su imali izuzetnu podršku porodice; to je znak da nikada ne treba odustati.

Poverenje roditelja u decu je vetar u leđa, nevidljiva zaštita i oklop od nepovoljnih životnih okolnosti. Paranoična briga i strepnja upravo prizivaju negativne događaje. Misli roditelja imaju ogroman uticaj na dečiji svet. Uvek držite uključen kanal komunikacije i ponavljajte sebi “moja su deca pametna, zdrava, srećna i sposobna” ili neku od prelepih molitvi, i oni će biti sačuvani

Izvor:pasarella.rs